Gužva na pijačnom mestu sa puno ljudskih senki rasečenih redovima tezgi. Na jednoj od tezgi, do koje je bilo teško prići, prodavalo se nešto što je jedino uzimalo moju pažnju. I prodavačica mi je bila poznata od nekud, kao da to često pazarim kod nje,... Prodavala je loše izbore i greške. Pitala me je da li želim da posedujem svoje buduće promašaje i loša iskustva.
Sad razmišljam da li to zaista želim da znam ili imam. Možda je dobro znati gde ću nešto pogrešiti, možda postoji nešto što mogu znati i za šta mogu unapred da se pripremim ili čak to da izbegnem. Možda neko znanje koje je dobro znati ranije pre nego što se desi. Ali onda pomislim, da to u stvari ne želim da znam. Verovatno zato što uvek prihvatam sve što se u procesu života dešava, i da loše ili dobre stvari zapravo ne postoje. Kao što ne postoji loš san, on je samo tu da ukaže na nešto.
Sad razmišljam da li to zaista želim da znam ili imam. Možda je dobro znati gde ću nešto pogrešiti, možda postoji nešto što mogu znati i za šta mogu unapred da se pripremim ili čak to da izbegnem. Možda neko znanje koje je dobro znati ranije pre nego što se desi. Ali onda pomislim, da to u stvari ne želim da znam. Verovatno zato što uvek prihvatam sve što se u procesu života dešava, i da loše ili dobre stvari zapravo ne postoje. Kao što ne postoji loš san, on je samo tu da ukaže na nešto.
0 коментара:
Постави коментар