Često dolazim do jedne granice kad nešto istražujem, kada učim nešto novo, ili kada prosto tražim neke informacije. Kažu da je samo tri procenta čitavog sveta objašnjeno, na način koji to ljudski um može da obuhvati. Sve van toga je misterija. Odatle nauka prestaje, zakoni fizike ne važe, i sva naučna ostvarenja gube svoju primenu. Tu granicu je lako preći, ali nakon nje niko ne garantuje sigurne činjenice i dokaze. Po svemu, to je nešto van ljudskih moći i mogućnosti shvatanja. I često preskačem tu granicu, iako je sujeverno. Mislim da ranije to nije bila iluzija, niti fantazija. Preci su nekada bili najbliže nastanku sveta, i ko se od njih bavio nekim načinom pisanja ili crtanja mogao je preneti to znanje drugim generacijama. I postoje takvi zapisi, ali su njihovi prevodi samo spekulacije o njihovom pravom značenju. Moje neko mišljenje o tome je da se one ne čitaju razumom i logikom, već možda nekom drugom veštinom koja je u savremenom čoveku evolvirala, ili zaboravljena. Možda se tad moglo videti odakle dolazi svet, gde se nalazi, kuda ide, gde vodi, i taj razum je to video na takav način i zapisao kako je najbolje znao, ali današnjem čoveku to izgleda i previše fantastično i nemoguće. Ali ja to koristim ponekad za navigaciju kad prekoračim granicu poznatog. Kad želim znati gde se nalazim na mapi postojanja. Iako mnogi brane to mesto, ili sumnjaju da se bilo šta može naći tamo, ja nalazim nešto,... Definitivno postoji nešto.
0 коментара:
Постави коментар