Uspinjem se na vrhu brda kroz zadnje zrake zalazećeg sunca do visoke kuće sa oštrim krovom. Izgledalo je kao mesto gde se završava moja konačna potraga za nečim što mi je davno bilo izgubljeno, kao odredište mog životnog puta. Ali pred kućom su stajala dva mala psa, bili su svetlije boje i identični, jedan je lajao a drugi je bio više znatiželjan. Iz kuće se pojavio čovek i sa praga je govorio i mahao rukama, pokušavao je da me otera bez obzira. Odlazeći ostao mi je utisak kao da tamo više nema nekog ko je nekada živeo. Nešto kasnije, kao da je vreme skočilo unapred, negde u mom poznatom kraju gde živim, pojavili se opet ona dva psa samo ovog puta su bili odrasli. Jedan je napredovao brže i bio je veći od drugog, a onaj drugi je i dalje lajao i bio nepoverljiv. Ali taj veći mi je prišao i pogledao me sivim očima. Zatim je rekao jasnim ljudskim govorom da se zove Bela, i da moram naći nešto kao teleskop ili durbin da bi mogli da komuniciramo dalje.Uspinjem se na vrhu brda kroz zadnje zrake zalazećeg sunca do visoke kuće sa oštrim krovom. Izgledalo je kao mesto gde se završava moja konačna potraga za nečim što mi je davno bilo izgubljeno, kao odredište mog životnog puta. Ali pred kućom su stajala dva mala psa, bili su svetlije boje i identični, jedan je lajao a drugi je bio više znatiželjan. Iz kuće se pojavio čovek i sa praga je govorio i mahao rukama, pokušavao je da me otera bez obzira. Odlazeći ostao mi je utisak kao da tamo više nema nekog ko je nekada živeo. Nešto kasnije, kao da je vreme skočilo unapred, negde u mom poznatom kraju gde živim, pojavili se opet ona dva psa samo ovog puta su bili odrasli. Jedan je napredovao brže i bio je veći od drugog, a onaj drugi je i dalje lajao i bio nepoverljiv. Ali taj veći mi je prišao i pogledao me sivim očima. Zatim je rekao jasnim ljudskim govorom da se zove Bela, i da moram naći nešto kao teleskop ili durbin da bi mogli da komuniciramo dalje.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
0 коментара:
Постави коментар